Elvir Cupović rođen je 1983. godine u Travniku. Još kao beba ostavljen je u Ustanovi za soijalno zbrinjavanje, zdravstvenu njegu i obrazovanje Pazarić. Tu je i odrastao. Od djetinjstva ima problema sa govorom, ali kako kaže s tim se bori i toga se ne stidi.
”Iz Pazarića sam izašao 2019. godine. Ostavljen sam kao beba. To je bila tuga i bol. Bilo je lijepih trenutaka a bilo je i teških”
Elvir za ovu životnu situaciju ne krivi roditelje. Tako je moralo biti. U njegovoj porodici bilo je nasilja pa je Pazarić bio najbolja opcija za njega.
”Možda nisu imali uvjeta što se kaže, a možda je i bolje ovako što sam završio u domu. Otac je tukao majku i morala me ostaviti. Da sam ostao s njima ko zna šta bi bilo. Možda bi bio kriminalac, prevarant, neka najgora osoba na svijetu.”
Kako je odrastao, Elvir je saznao ko su njegovi biološki roditelji i ko je njegova porodica. Roditelji su mu iz Viteza, ali situacija s njegovim roditeljima ni danas nije bolja. Majka mu se preudala, međutim i dalje teško živi.
”Zvali su me da živim s njima, ali ja nisam mogao. Želim im sve najbolje, da se bore. Bolesni su i stari. Nadam se da će im Bog dati lijepog života i zdravlja.”
Nakon što je napustio Pazarić, Elvir se obratio Centru za Socijalni rad u Sarajevu. Svoj dom nije imao pa je želio preći u drugu ustanovu Savez Sumero. Tu je živio neko vrijeme a zatim se preselio u Kladanj.
”Pokušao sam naći posao. Obećavali su mi da ću biti prijavljen i da ću imati stalni posao, ali od toga nije bilo ništa.”
Elvirov život je težak. I danas, iako je svoj čovjek životne okolnosti i nisu najbolje. Trenutno živi kao podstanar. Jedin izvor prihoda jest socijalna pomoć.
”Dođe tuga, dođe samoća, svakakve misli me obuzimaju, dođe mi da nešto uradim sam sebi. Samo pustim muziku, pokušavam naći mir. Meni ne treba vila. Želim nešto skromno.”
Elvir je pokušao otići i van Bosne i Hercegovine kako bi pronašao svoje bolje sutra. Ni tamo nije mogao uspjeti i ponovo se vratio u Kladanj. Njega život nije ni malo mazio. Živi sa bezbroj trauma. O nekima čak nije želio ni govoriti. Kako nam je i rekao, odrastao je kao u paklu.
”Ostavljen sam kao beba, a bolje da sam umro”
Ovaj skromni čovjek ima samo jednu želju, a to je pravo na normalan život. Trenurno, osim problema sa govorom ima i drugih zdravstvenih problema koji mu dodatno otežavaju svakodnevnicu. Zdravstveno osiguranje nema, a nema ni novca da se liječi u privatnim bolnicama. Sada je prepušten sam sebi, ali on ne odustaje. Naći će put u bolji život, dostojan čovjeku.
‘‘Želim da dočekam 2026. godinu u miru, da se izvučem iz bola, tuge i stresa. Želim normalne uslove i da nemam problema. Volio bih da se oženim i da stvorim porodicu, ono što ja nisam imao. nažalost. Volio bih i da se zaposlim i da imam stalni posao.
Elvirovu životnu priču možete pogledati na YouTube kanalu televizije Tatabrada:
VIDEO:OSTAVLJEN KAO BEBA U PAZARIĆ! – Bolje da su me odmah ubili nego što su me ostavili tamo!
