Minimalna plata od 1.500 KM u FBiH jedan je od ciljeva koje je SDP BiH predstavio u svom programu za mandat 2026–2030, a najava je ponovo otvorila pitanje može li privreda podnijeti takvo povećanje i na koji način bi ono bilo finansirano.
Predsjednik SDP-a BiH i premijer Federacije BiH Nermin Nikšić najavio je povećanje najniže plate na 1.500 KM, kao i najniže penzije na 1.000 KM u narednom mandatu. Ovi iznosi navedeni su i među ciljevima izbornog programa SDP-a BiH predstavljenog početkom septembra.
Trenutna najniža plata u Federaciji BiH za 2026. godinu iznosi 1.027 KM, prema odluci Vlade FBiH koja se primjenjuje od 1. januara do 31. decembra ove godine. Godinu ranije minimalna plata iznosila je 1.000 KM.
Nikšić je krajem augusta, predstavljajući rezultate rada Vlade FBiH, naveo da je minimalna plata od početka mandata povećana sa 596 na 1.027 KM te da je, prema podacima koje je predstavio, u godini povećanja minimalne plate radnicima isplaćeno 1,2 milijarde KM više nego godinu ranije.
Međutim, ekonomista i profesor Ekonomskog fakulteta u Sarajevu Muharem Karamujić smatra da novo povećanje minimalne plate bez šireg ekonomskog programa može imati negativne posljedice.
Za Faktor je ocijenio da najava minimalne plate od 1.500 KM nema dovoljno jasno predstavljenu ekonomsku osnovu i upozorio da povećanje primanja mora pratiti i rast produktivnosti i ukupnih prihoda privrede.
Prema njegovim riječima, nije dovoljno govoriti samo o tome koliko će građani više trošiti, već je potrebno ponuditi odgovor na pitanje kako će ekonomija stvarati više novca.
Karamujić posebno upozorava na položaj malih kompanija i novih biznisa, za koje smatra da bi novo povećanje troškova rada moglo predstavljati najveći teret.
Ističe da bi povećanje minimalne plate sa sadašnjih nešto više od 1.000 na 1.500 KM istovremeno značilo i povećanje osnovice na koju se obračunavaju porezi i doprinosi, ukoliko ne bi bilo dodatnog rasterećenja poslodavaca.
Vlada Federacije je tokom prethodnog povećanja minimalne plate istovremeno krenula i u smanjenje zbirne stope doprinosa na teret poslodavaca, koje se primjenjuje od 1. jula 2025. godine. Federalna vlada ovu mjeru predstavlja kao dio šireg plana rasterećenja privrede i povećanja primanja zaposlenih.
Karamujić kritički gleda i na najavu najniže penzije od 1.000 KM, navodeći da bi za takvo povećanje trebalo osigurati stabilan i dugoročan izvor finansiranja, a ne oslanjati se na dodatno zaduživanje.
Pitanje minimalne plate od 1.500 KM tako će, osim političkog obećanja uoči izbora, zavisiti i od budućih odluka o porezima i doprinosima, kretanja zaposlenosti, prihoda budžeta i mogućnosti privrede da podnese dodatno povećanje troškova rada.
IZVOR: TUZLANSKI.BA
